Sredinom aprila ove godine, oko 19 časova po srednjoevropskom vremenu, veliki požar zahvatio je jednu od najveći katedrala na svetu, Notr Dam. Pariz je te večeri posmatrao kako viševekovna građevina nestaje u vatrenoj stihiji.
Taj događaj nije mogao da prođe bez raznovrsnih komentara naše javnosti. Srbija je te večeri bila podeljena. Sa jedne strane, na one koji žale za istorijskim nasleđem koje nestaje i sa druge, na one koji su prizivali nekakvu sudbinu, istorijsku i političku. Takav sled događaja kod nas bio je očekivan. Na osnovu analize komentara na različitim medijskim portalima, primećuje se da je mnogo veći broj reakcija bio negativan, politički nastrojen i bez izraza saosećanja. Veliki broj komentara pozivao se na događaj iz 2004. godine kada je spaljena crkva Bogorodice Ljeviske u Prizrenu. Ovu paralelu sa srpskom pravoslavnom crkvom na Kosovu i Metohiji, mediji su prepoznali kao razlog za ponovno pokretanje ove teme u javnosti.
Medijski naslovi koji su preplavili internet otkrili su različita mišljenja. Nisu izostali ni oni, senzacionalistički članci, a bilo je i onih mistifikovanih. Ipak, najviše su odjeknuli oni koji smatraju da je požar u Notr Damu delo istorijske sudbine. Politizacija svega i svačega nije izostala ni posle ovog događaja. Notr Dam je samo bio povod za raspravu koja se danas najčešće vodi na društvenim mrežama, od Tvitera do Fejsbuka.
Rasprava je postala jos veća kada je objavljena vest da je Vlada Republike Srbije dala milion evra za obnovu Notr Dama. Ovo je izazvalo dodatnu polemiku na društvenim mrežama. Sa ponovnim pozivanjem na istorijske događaje, kao i aktuelne političke, srpska javnost je negativno dočekala i ovu vest.
Ostaje pitanje da li smo zaista svesni onoga što se događa, bilo kod nas, bilo u svetu. Da li uvek moramo biti podeljeni u klanove, istorijske, verske, političke, društvene?
Comentarios